О општини Станари

Општина Станари је смјештена на подручју крњинског краја, у сливу ријеке Укрине, на сјеверу Републике Српске. Централни дио општине Станари је смјештен уз регионални пут Добој-Прњавор. Подручје општине обухвата насељена мјеста: Станари, Љеб, Драгаловци, Брестово, Јелањска, Цвртковци, Митровићи, Осредак, Остружња Горња, Остружња Доња, Церовица, Радња Доња, Рашковци. Осим ових насеља, у састав општине Станари улазила су и насеља Љескове Воде и Тисовац (општина Добој), као и Поповићи и Кулаши (општина Прњавор). Заузима површину од око 161 квадратни километар. Припада појасу умјерено-континенталне климе.

Подручје је имало статус општине од аустроугарског периода па све до 1959. године, када је укинута општина Станари. Грађани крњинско-станарског подручја, изузев грађана насеља Љескове Воде и Тисовац покренули су иницијативу за обнављање статуса општине.

По конфигурацији терена и геопрометним координатама, станарско подручје је доста хомоген простор, величине 161 километар квадратни или 21.3% територије данашњег Града Добоја, омеђено сусједним општинама: Теслић,Teшањ, Добој, Прњавор и Дервента. Рељеф станарског подручја је углавном благо брдовит, мањим дијелом и брежуљкаст, са највишом надморском висином од 343 м (Радња Доња) и најнижом 138 м (Брестово). Тринаест насеља, размјештена су са обије стране пруге Бања Лука-Добој, у дужини од око 25 км, а ширина сјевер-југ је отприлике исто толико. Насеље Брестово је удаљено 40 км од центра Добоја, а најближа су насеља Станари и Остружња Доња, на удаљености од око 25 км, што је у савременом концепту организовања локалне самоуправе заиста велика удаљеност.

Насеља станарског подручја, разврстана су у три урбана нивоа, односно:

  1. Секундарни општински центар-насеље Станари и Остружња Доња, функционална цјелина у долини ријеке Остружње, са примарним сеоским насељем Рашковци, односно двојни секундарни општински центар;
  2. Локални центар- насеља: Брестово, Јелањска и Церовица;
  3. Примарно сеоско насеље- остала сеоска насеља: Драгаловци, Љеб, Митровићи, Осредак, Остружња Горња, Радња Доња, Рашковци и Цвртковци.

Окосницу привредног развоја чини компанија ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари, која запошљава неколико стотина радника. Општина је богата плодним земљиштем па је, поред рударства, пољопривреда најразвијенија грана привреде. Сама чињеница да је рудиште угља у централној зони насеља Станари и да кроз насеље и рудник пролази магистрална жeљезничка пруга, условила је да се урбанистички цјеловито рјешава и зона рудишта и ТЕ и зона стамбено-пословних дјелатности насеља Станари.Обзиром на привредне активности, које се данас одвијају на подручју општине Станари, а посебно имајући у виду започета капитална улагања, финансијске институције показују све већи интерес за отварање својих експозитура.

Дан општине Станари је 09. септембар. У насељеном мјесту Станари постоји једна православна црква, посвећена светој Петки Параскеви, изграђена 1924. године. Уз цркву се налази и споменик погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата. Осим овог споменика постоји још један споменик код Рудничког ресторана, такође посвећен погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата као и споменик погинулим борцима Другог свјетског рата, који је смјештен на оближњем брду.  Такође, у насељу се налази и храм, који је у изградњи.

За првог начелника новооформљене општине Станари, на изборима одржаним 01. фебруара 2015. године, изабран је Душан Панић, из Савеза независних социјалдемократа.