Ранији покушаји обнављања општине Станари

Oпштина Станари постојала је и функционисала до 1959. године, када је у једној од бројних реорганизација укинута и припојена општини Добој. Нанесену неправду становништво овог краја врло брзо је увидјело, јер већ 1965. године Oпштина, постајући мјерна јединица у планским документима далеко брже рјешава виталне животне проблеме ( на примјер, 1965. године народни зајам рјешава асфалтирање путева у сједиште сваке општине), те већ тада покрећу активност на обнављању општине Станари. Због недовољног разумијевања, с једне стране и политичке опструкције, иницијатива за обнављање општине Станари није реализована ни у неколико наредних покушаја (1969. 1976. и 1984. године), а Иницијативни одбор за обнављање општине Станари 1991. године сам замрзава иницијативу, не желећи довести у питање шире националне интересе (број српског становништва у општини Добој, јер је постојала претпоставка да би то могла бити одлучујућа чињеница ко ће контролисати општину Добој).

Године 1996. поново је покренуто питање обнављања општине Станари. На сједници одржаној крајем децембра још једном је потврђена воља становника овог дијела добојске општине да Станари постану општински центар. Према подацима из 1996. године, општина Станари обухватала је 17 насељених мјеста, на површини око 213 квадратних километара, а према попису на том простору је живјело око 15 хиљада становника. Представници, који су се жељели издвојити из општине Добој у расправи су истакли да подржавају идеју о очувању општег интереса Срба на добојском подручју и да су спремни да сачекају право вријеме за оснивање општине, а и њихово мишљење је да је тај посао најпогоднији након предстојећих избора. Чланови Главног одбора једногласно су усвојили садржај Захтјева који је послат Народној Скупштини Републике Српске, која треба да донесе Закон о оснивању општине Станари. Дио тог Захтјева садржи сљедеће информације: Сада, када су ријешене границе Републике Српске, нема никаквих разлога одгађати доношење Одлуке о обнављању општине и коначно отклонити нанесену неправду становништву овог краја послије 35 година. У том смислу ангажован је Економски институт из Бањалуке, који је елаборатом „Услови, могућности и оправданост оснивња-обнављања општине Станари“, показао друштвену, економску и политичку оправданост ове иницијативе. Сједиште општине, град Добој, по величини је био једанаести град у бившој Босни и Херцеговини. У граду Добоју, иако је био регионални центар, живјело је само 27 одсто становништва општине. У том погледу, Добој заостаје иза 10 највећих градова у Републици Српској, гдје је учешће градског у укупном становништву између 30 и 50 одсто, а код Бањалуке и Требиња учешће градског становништва је 73, односно 71 одсто, те би образовање општине Станари и стварање још једног урбаног центра на овом подручју значајно побољшало структуру становништа и зауставило даљње негативне миграционе процесе на овом простору. Будућа општина Станари би обухватила 17 насељених мјеста, укупне површине око 213 километара квадратних, у којима је, према попису из 1991. године живјело 15 хиљада становника. Већ према овим просторно-демографским подацима види се да би ово била општина средње величине, чак већа од много постојећих. И по расположивим природним и створеним потенцијалима, геостратешком положају и удаљености од сусједних општина, ова општина задовољава све најважније критеријуме за оснивање. Може се чак тврдити да се на примјеру ове општине може тестирати модел будуће мреже општина Републике Српске, поготово оних пограничних. На основу свега изнесеног, сматрамо да су се стекли услови да Народна Скупштина Републике Српске донесе Закон о оснивању (обнављању) општине Станари, каже се у писму које је упућено републичком Парламенту.

Поновни статус општине, Станари добијају 2014. године,када је усвојен Закон о формирању општине Станари, на велико одушевљење становника овог краја. За првог начелника новооформљене општине, на изборима у фебруару 2015. године, изабран је Душан Панић, из Савеза независних социјалдемократа-Милорад Додик.