Религија

12019337_981637618565464_1434983955_o

ХРАМ У СТАНАРИМА

Храм у Станарима посвећен је светој Петки Параскеви. Једнобродни храм подигнут је 1924. године, димензија 14,6 x 9,1 метара, а звоник је висине 18 метара. Када је храм завршен, освећење је 1936. године извршио епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Грађен је од ситне цигле, покривен цријепом, а звоник поцинкованим лимом, са једним звоном од око 250 килограма. Храм је у Другом свјетском рату оштећен минобацачком гранатом од стране партизана, да би послије рата био обновљен. Генерално је обновљен 1984. године, када је урађен нови темељ, обијен стари и стављен нови малтер, нови патос, нова фасада и нови иконостас. Након обнове, храм је освештан 1987. године, од стране eпископа зворничко-тузланског Василија Качавенде.

Храм није живописан. Има велики дрвени иконостас од храстовине, који је дјело Војислава Јауковића из Јелањске. Иконе је сликао Драган Манојловић, из Добоја.

Поред храма, налази се парохијски дом, површине око 200 метара квадратних. Грађен је од 1977-1980. године, усељен је 1981, а освештан 1987. године. Освећење је обавио епископ зворничко-тузлански Василије. Осим парохијског дома, поред храма се налази и споменик погинулим борцима Отаџбинског рата, који је освећен 22. октобра 2006. године.

У Станарима, у насељу, у току је изградња новог храма. Храм је посвећен Малом Васкрсу.

Освећење темеља је извршио епископ зворничко-тузлански, господин Василије, 01.04.2011. године.

Парох: Станислав Рађен

Станари

ХРАМ У БРЕСТОВУ

Једнобродни храм, димензија 17,5 х 8,5 метара почео је да се гради 1989. године. Темеље је 2. маја исте године освештао Његово Преосвештенство, епископ зворничко-тузлански Василије. Градња је завршена, а храм је освештан 14. октобра 1997. године од стране надлежног архијереја. Од грађевинског материјала кориштена је ситна цигла, а звоник и олтар су покривени бакром. Храм има звоник и једно звоно. Храм је посвећен Покрову пресвете Богородице.Иконостас је, од храстовог дрвета, урадио г. Предраг Пећић из Појезне. Иконе је насликао мајстор Александар Васиљевић из Добоја.

Парохијски дом је саграђен 1998. године (димензије 9,3 х 9,6 метара).

Матичне књиге воде се од 1980. године.

Парох: Цвијетин Митровић

Брестово

ФИЛИЈАЛНИ ХРАМ У ГОРЊЕМ БРЕСТОВУ

Једнобродни храм рођења Пресвете Богородице, димензија 10 х 5 метара почео је да се гради 1996. године. Завршени храм је 21. септембра 2000. године освештао Његово Преосвештенство, епископ зворничко-тузлански, господин Василије. Од грађевинског материјала кориштена је ситна цигла. Храм је покривен цријепом, а звоник бакром. Звоник има једно звоно. Пројекат је урадио Миленко Вукадиновић из Шида.

Парох: Цвијетин Митровић

Горнје Брестово

ХРАМ У ЦВРТКОВЦИМА

Градња једнобродног храма Св. Великомученика Димитрија, димензија 15 х 9 метара, започета је 1999. године. Темеље је 8. новембра исте године освештао Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Градња је завршена, а храм је освештан 8. новембра 2009. године од стране надлежног архијереја. Од грађевинског материјала кориштена је ситна цигла, а звоник и олтар су покривени бакром, док звоник има  једно звоно.

Иконостас од храстовог дрвета радио је Слободан Божић из Стријежевице.

Иконе је сликао Александар Черековић из Сремске Каменице.

Матичне књиге воде се од 1980. године.

Парох: Цвијетин Митровић.

Цвртковци

ХРАМ У ЦЕРОВИЦИ

 Народ приповиједа да је на мјесту садашњег храма била шума у којој се сакрио хајдук по имену Гојко који је успио побјећи из тешањске тамнице. Потјера га је гонила све до узвишења на коме се данас налази црква. Ту је хајдук Гојко посјекао шест Турака, али је и сам био смртно рањен. Његова дружина, која се налазила у потоку Крњина званом и Зекинац, чула је у том тајном логору за окршај и пошла је да притекне своме харамбаши у помоћ. Када су стигли, нашли су га да се крвав држи за једну липу. Дао је завјет да се на том мјесту сагради богомоља, а од хајдучког блага свештенику купи одежда, те да му се чини годишњи помен. Помен хајдуку Гојку држао се све до Другог свјетског рата. Народ се на том мјесту окупљао о великим црквеним празницима, а за ту прилику се доносило платно којим се препокривала дрвена конструкција. То брдашце се назива Гојаковац, а сматра се да је село Церовица било у ранија времена мање познато по садашњем имену, а да се и звало Гојаковац.

Градња храма димензија је 19 х 10 метара је започета 1891. године, а  завршена је 12. јула 1892. године, када је на празник Петровдан обављено освећење од стране митрополита дабробосанског Георгија Николајевића. Грађевина је зидана комбинацијом камена и опеке. Првобитни звоник је замијењен новим 1978. године, а купола звоника је покривена бакарним лимом. Од 2002. храм посједује три звона. Прво оштећење храма било је у Другом свјетском рату, када је причињена мања материјална штета. У посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, удружене муслиманско-хрватске снаге напале су 13. априла 1995. године село, када је храм погођен тенковским гранатама, које су оштетиле кров, олтарску апсиду, олтар и часни престо. Храм је обновљен након рата, обнова је трајала од 1996-2000. године, када је освештан, 13. маја 2000. године, од стране надлежног архијереја Његовог Преосвештенства, епископа зворничко-тузланског Василија. Храм је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Посједује икону Св. Матроне московске, са честицом њених моштију. Икону је поклонила Грузијка Бела, супруга Мирка Кајганића 3. августа 2008 године. Икона се налази на намјенски направљеном трону у цркви.

Живопис је радио Никола Ђуровић из Косјерића од 2006-2008. Нови иконостас од храстовине је урадио Живко Вуковић из Шњеготине. Иконе датирају из године градње храма 1892. Није познат сликар.

Поред цркве налази се споменик погинулим борцима као и музеј “Гојаковац“, који је отворен 11. маја 2014. године. Старине, које су некада скупљале прашину, сада су нашле своје мјесто у овом музеју. Оне најбоље причају причу о завичајном животу Церовчана. Тиме су сачуване од заборава не само те старине, већ и називи тих старина, српске ријечи којима се све више и више губи траг. Музеј је смјештен на 140 метара квадратних у поткровљу зграде која се налази на Гојаковцу, испред цркве. У музеју се налази око 200 различитих експоната.

Парох: Мирослав Живковић

Церовица

ХРАМ У ОСТРУЖЊИ ДОЊОЈ

Једнобродни храм у Остружњи Доњој је димензија 14 x 7 метара, висине звоника 14 метара, посвећен Светом Јовану Крститељу. Темељи су ископани 1998. године, а избетонирани су 3. септембра 1998. године и освештао их је Његово Преосвештенство Василије Качавенда, 15. септембра 1998. године. Завршени храм освјештан је 2002. године од стране надлежног архијереја. Грађен је од ситне цигле, звоник и олтар покривени су бакром, а лађа храма цријепом. Храм има једно звоно од 120 килограма. Предање каже да је на мјесту новог храма постојао старији.

Храм, као и у Станарима, није живописан. Иконостас је рађен од бијелог бора и лакиран је бијелом бојом. Поред храма, налази се помоћни објекат. Споменик погинулим борцима Одбрамбено-отаџбиснког рата не налази се поред храма, него поред школе у Остружњи Доњој.

Парох: Станислав Рађен

11265030_10155625693500346_406388794078809680_n-300x212

ХРАМ У ОСРЕТКУ

Једнобродна грађевина је зидана печеном циглом, а кров је покривен цријепом, док је темељ камени. Обнова храма је отпочела 1938. године, али због Другог свјетског рата није завршена, те је богомоља обновљена тек послије рата. У обнови храма су учествовали и римокатолици из Кулаша. Освећење храма је извршио епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић 1962. године. Звоник је подигнут 1973. године, на коме се налази једно звоно.

Храм је обнављан послије 1998. године. Тада је урађен под од гранита и надзидан звоник. Храм је препокривен, урађена је галерија, затим је црква омалтерисана и сређена јој је фасада. Обновљену цркву је 2003. године освештао надлежни архијереј.

Храм није живописан. Иконостас је од храстовог дрвета, а радио га је господин Живко Вуковић из Горње Шњеготине. Иконе је радио Петар Билић из Београда. Црква је посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки.

Матичне књиге: Воде се од 2000. године.

Црквене зграде: Парохијски дом је започет са изградњом 1983. године а завршен је 1985. године. Обновљен је 2000. Димензије износе 10 х 7, 5 m.
Светосавски дом је грађен у периоду од 2009-2011. године. Завршени су сви радови осим постављања фасаде и плочица. Димензије износе 23 х 8 m. Године 2001. подигнута је продавница и капела за паљење свијећа.

Гробље: У парохији постоји гробље из 19. вијека, а постоји и спомен обиљежје подигнуто погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.

Парох: Раде Танацковић.

image-8e2803c046dc17fd74b750ecfecf2c738df3d2ede28f35519981ec1b243a0cce-V

ХРАМ У ЉЕБУ

Храм Успења Пресвете Богородице је једнобродна грађевина димензија 17 х 8 m, a почела је да се гради 2007. године. Темеље је освештао 30. августа 2008.  Његово Преосвештенство, епископ  зворничко-тузлански Василије Качавенда. Грађевина је зидана циглом и опточена алуминијумским лимом. Има звоник са три звона. Радови су у току.

Парох: Раде Танацковић

Љеб 2

ХРАМОВИ У РАДЊИ ДОЊОЈ

Градња једнобродног храма Св. Цара Константина и Царице Јелене започета је 21. маја 1987. године. Димензија је 9 х 7 метара. Радови су завршени и храм је освештан од стране епископа Василија Качевенде 22. септембра 1994. године. Пројекат је урадио протојереј-ставрофор Станислав Рађен. Храм није живописан, а иконостас је од бетона.

Радња Доња

Филијални храм у Радњи Доњој (засеок Драганићи)

Једнобродни храм  Св. Великомученика Пантелејмона димензија 12 х 6 метара, са висином звоника 7 метара, почео је да се зида 1. марта 2007. године. Темеље је освештао 25. марта 2008. године Његово Преосвештенство, епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Градња је завршена, а храм је освештан 8. августа 2010. године од стране надлежног архијереја. Здање је грађено од цигле, покривено је лимом, има звоник са једним звоном. Пројекат је радио протојереј-ставрофор Станислав Рађен. Храм није живописан, а иконостас од јасеновог дрвета је радио Живко Вуковић из Шњеготине.

Иконе је радио Жељко Малић из Београда.

Црквене зграде: Светосавски дом површине 180 m2 саграђен је 2011. године.

Матичне књиге: воде се при ЦО Горња Радња.

Парох: Миливоје Тешановић.

Радња Доња Драганићи

Осим ових храмова, у Рашковцима се налази и молитвиште „Маслишта“, на коме се налази велики камени крст и мања лимена надстрешица са металним стубовима. Села Митровићи, Остужња Горња и Рашковци немају храмове, док се у Драгаловцима налази само једна католичка црква.