Пољопривреда

 

eko-traktor.jpg

Земљиште је сложена, динамична природна творевина, настала као резултат дјеловања низа педогенетских и еколошких фактора. То су прије свега: матични супстрат, рељеф, клима, живи организми (биљке-у првом реду), вријеме (старост терена), антропогени фактор и др. Сви ови чиниоци дјелују заједно и комплексно, при чему, зависно од услова, сваки чинилац може имати већу или мању улогу, а резултат њиховог дјеловања су различити типови земљишта.
На подручју, које захвата општина Станари, земљиште је груписано у два типа:

  •  Аутоморфна и
  • Хидроморфна.

Аутоморфна земљишта простиру се једним дијелом на равничарском, а знатно више на брежуљкасто-брдовитом рељефу. Хидроморфна земљишта се простиру претежно на равним формама рељефа, а мање на блажим падинама.

Према еколошко-вегетацијској рејонизацији БиХ, подручје Станара се налази у припанонској области, односно сјеверно-босанском подручју. У педолошком смислу, ријеч је о изузетно хетерогеном простору, како са аспекта педогенетских фактора, тако и са аспекта досадашњих антропогенетских утицаја. У питању је подручје величине око 161 километар квадратни, које је највећим дијелом брежуљкастих предјела, надморске висине најниже коте 138 метара до највише 343 метра, испресијецано мањим воденим токовима (Укрина, Радња, Остружња и Илова). Најзаступљеније је пољопривредно земљиште (55,00%) и рудно земљиште (0,13%). Овај простор је у саставу сточарско-ратарско-воћарско-виноградарског региона. У суштини, ово подразумијева да се ради о рејону у коме нагласак треба бити на воћарској и виноградарској производњи уз нешто израженије ратарство и сточарство.

Као привредна дјелатност, пољопривреда се одликује бројним специфичностима. Земљиште, као објективни услов пољопривредне производње, својим особинама у великој мјери одређује производне и економске ефекте који се остварују у овој привредној дјелатности.
Својим одликама земљиште прије свега утиче на могућност организовања пољопривредне производње на одређеној локацији. Такође, специфичности земљишта одређују степен интензивности производње, начин газдовања, висину приноса и улагања по јединици површине.
Без обзира на достигнути ниво њеног развоја, пољопривреда је привредна дјелатност чији ефекти по правилу зависе од природних, прије свега климатских услова.9
Подручје општине Станари са надморском висином од 138 до 343 m, има еколошке услове који одговарају развоју пољопривреде. Умјерено-континентална клима уз повољну конфигуарцију земљишта, ствара услове за развој пољопривредне производње.
Један од најзначајнијих фактора за развој пољопривреде је положај земљишта у односу на саобраћајне токове. Он утиче на развој пољопривреде у више различитих домена, и то како у сфери проозводње, тако и промет пољопривредних производа. Саобраћај дјелује као значајан фактор унапрjеђења пољопривредне производње, а исто тако и повезивања пољопривредног произвођача за тржиште. Саобраћајна повезаност пољопривредног земљишта унутар општине на задовољавајућем је нивоу, али и са ширим окружењем.

Структура пољопривредног земљишта, на територији општине Станари, је сљедећа:

  • ораничне површине под усјевима-жита, индустрисјко биље, љековито и ароматично биље, повртарско биље, јагодичасто и бобичасто воће, сточно крмно биље, остали засади на ораницама и баштама, угари и необрађено оранице и баште,
  • воћњаци,
  • ливаде,
  •  пашњаци.

У структури пољопривредног земљишта доминирају њиве са преко 75% учешћа, на другом мјесту су пашњаци, а ливаде и воћњаци су на трећем мјесту. Удио пољопривредног земљишта на територији општине Станари износи 40,44%.

С обзиром на истражене и економски верификоване велике резерве минерално-енергетских и других пратећих сировина (угаљ, глина-бентонит, пијесак, шљунак), за чију експлоатацију су резервисане значајне површине, и обзиром да је територија испресијецана постојећим и саобраћајницама у изградњи (пруга, магистрални путеви и аутопут), нема реалних претпоставки за интензивнију производњу неких пољопривредних култура. Међутим, баш та чињеница упућује на закључак да је ово подручје, имајући у виду структуру вегетације, рељеф терена, хидролошке услове, степен урбанизације те размјештај становништва и његове традиционалне навике, погодно за развој комбиноване пољопривредно-сточарско-воћарске производње.

Сточарство
Сточарство има вишеструки значај за укупну економију. Сточарство оплемењује биљне производе ниске хранидбене вриједности у високовриједној људској храни. Сточарство запошљава континуирано у току цијеле године, радну снагу са пољопривредним газдинством и тако знатно повећава укупни доходак газдинства. Поред ратарства, воћарства и повртларства, сточарство је један од основних услова за демографску покривеност простора који остаје демографски пуст без ове производње.

Ратарство

На подручју општине Станари, највећу површину зазузимају жита (kукуруз за зрно, меркантилни; пшеница, меркантилна (озима)), те сточно крмно биље (дјетелина, луцерка).

Највећи принос, изражен у тонама је код кукуруза, пшенице и луцерке.

Воћарство

Најзастуљенија је производња јабуке, а, поред јабуке, у укупној воћарској производњи велики број стабала отпада на шљиву и крушку гдје се на терену, поред културних (модерних) сорти, може наћи обиље доброг аутохтоног сортимента, који у ери еколошке производње, без или са смањеном употребом хемије, има будућност и тржиште, како на домаћем тако и на страном тржишту.