Рударство

hr-minng.gif

Станарско подручје, на којем је прије 100 година почела експлоатација угља и кроз које је прије 60 година прошла пруга Бања Лука-Добој, свакако је било предмет бројних геолошких, геоморфолошких, хидролошких и других истраживања и може се рећи да је оно релативно добро истражено.

Према досадашњим истраживањима и сазнањима, најврједнији природни ресурс овог подручја је угаљ лигнит, на локалитетима Рашковац и Остружња, са утврђеним резервама од око 160 милиона тона и посебно познат по изузетно ниским вриједностима сумпора и пепела, али и са високим процентом влажности.

Као пратеће сировине у резервама угља, присутни су бентонит, у облику међуслојне глине и са процијењеним резервама од око 10 милиона тона, те велике залихе пијеска и шљунка.

stanariPhoto-32.jpg

Први геолошки подаци о угљу у станарском басену датирају још из почетка 20. вијека. Експлоатација угља у Станарима започета је 1948. године на отвореном копу Рашковац. Подземна експлоатација је почела 1955. године у сјеверном дијелу басена. У јужном дијелу басена откопавања су вршена од 1974-1980. на копу Остружња. Почев од 1974. године, ископавање угља углавном је било сконцентрисано на површинским коповима, а до тада је била заступљена и подземна експлоатација. Данас се користи само површински коп Рашковац, док коп Остружња тренутно није у употреби.

140725022.2_mn.jpg

Станарски лигнит је високог квалитета. Има низак садржај сумпора и пепела, као и прихватљиву топлотну вриједност за лигнитни угаљ.

Од средине осамдесетих година Рудник лигнита „Станари“ се суочавао са озбиљним финансијским проблемима, који су достигли свој врхунац за вријеме рата и у периоду који је дошао послије. Због недостатака средстава, ниво производње из године у годину све је више падао, да би 2004. године Рудник био суочен са ликвидацијом. Радници нису примали плату мјесецима, што је додатно нарушавало углед предузећа.

Године 2004. Влада Републике Српске је расписала међународни тендер како би се нашао приватни партнер за Рудник. Те године Рудник је купила ЕФТ компанија, која је власник, и данас.

 

3_rite_stanari.jpg

ЕФТ компанија се бави трговином и инвестицијама у енергетском сектору. Предводи развој тржишта електричне енергије у југоисточној Европи. Развој енергетског комплекса у Станарима је највећа инвестиција у енергетски сектор Босне и Херцеговине, до данас.

teStanariPhoto-29.jpg

Осим Рудника, окосница развоја станарског краја је и Термоелектрана Станари. ЕФТ компанија је 2010. године потписала уговор са фирмом „Донгфанг“, из Кине, о изградњи Термоелектране „Станари“, по систему „кључ у руке“.

59233.png

Сама чињеница да се на подручју Станара гради највећи термоенергетски блок у Републици Српској, указује на дугорочно повољну перспективу развоја енергетике овог подручја. Међутим, ово подручје је, већ данас, покривено модерном преносном мрежом и трафо-станицама, са капацитетом далеко изнад данашњих потреба становништва, индустрије и саобраћаја. Изградњом ТЕ „Станари“ не само да се битно побољшава енергетски биланс Републике Српске, већ се тиме отклањају и слабости у снабдијевању западног дијела Републике и смањују преносни губици.

teStanariPhoto-28.jpg

Процјена утицаја на животну средину за пројекат Термоелектране „Станари“ је припремљена у складу са највишим стандардима. Циљ ове процјене је да осигура заштиту животне средине, као и људи који ту живе. Процјена утицаја на животну средину показала је да изградња и функционисање Термоелектране неће имати битнији утицај на животну средину.