ТУРИЗАМ

Током 2014. године вршена су реконосцирања западног дијела општине Добој, на потезу Добој-Витковци-Осиња, до границе са општином Теслић, тј. на западним и јужним падинама планине Крњин. Приликом обиласка села Церовице откривен је пећински објекат, који је до тада био непознат у стручној јавности. Пећина међу локалним становништвом носи назив Вуковића пећина или Церовичка пећина. Локација се налази на око 20 km од Добоја, долином Усоре, на јужним падинама планине Крњин.

Пећина је удаљена 5 km ваздушне линије од епонимног пећинског станишта Растуша код Теслића. Пећина се налази на једној од дугих брдских коса које прате терен исток-запад, усјечена у сјеверни дио ове брдске косе. Улаз у пећину је до рата, од 1992-1995. године био највећим дјелом затрпан, док је за потребе скривања становништва и војске улаз откопан. До пећине води стрма стаза, док је плато испред пећине јако мали и терен понире сјеверно од пећине у провалију, испод које се налази активан извор. Улаз је данас висине 1 m и ширине 1.5 m са оштрим нагибом терена према унутрашњости.

Пећина се састоји од улазне дворане, која је дијелом покривена обрушеним камењем са стропа, док је други дио под пећинским седиментима, махом састављених од глиновитог тла и ситнијих стијена, насталих процесом калцификације. Због капања воде са стропова и температуре која никад не прелази 15 степени, пећина је влажна на цијелој површини. Јужно од главне дворане води дуги усјечени коридор, који се на свом крају грана у мање каналне пећинске системе, који нису истражени до краја. На површини пећине, највећим дјелом у њеним угловима, пронађен је релативно бројан керамички материјал.

Површински керамички материјал за сада указује да се ради о локалитету касног бронзаног доба, са могућим траговима из дубље прошлости. Керамика ја квалитетне производње, рађена руком са траговима глачања. Од типолошки претпознатљивих и хронолошки осјетљивих примјерака, јављају се карактеристични ободи са торидираним и фацетираним ободима. Животињске кости, осим оне рецентног поријекла, као и остали материјал, нису пронађени.

Пећинска станишта са траговима људских активности јако сu ријетка на територији сјеверне Босне, стога, у научном погледу овај локалитет представља изниман случај за рјешавање одређене проблематике насеља и насељености сјеверне Босне у касној праисторији.

Извор: Мирослав Живковић: „Церовица и Витковци кроз вријеме“, Церовица 2015.

Иако је станарски крај богат различитим материјалним остацима из прошлости, остао је, за сада, недовољно историјски и археолошки обрађен. Средњовјековно насљеђе на простору опшине Станари чине материјални остаци, као што су мраморје, некрополе, утврђења и сл.

Мрамори су били карактеристични за једну територију, односно за једну групу људи која је живјела на одређеном подручју у периоду од 12. до краја 16. вијека. У народу, ти споменици су познати под називом гроб или биљег, док се у науци усталио израз стећак. Стећци су дио културе народа и њихових обичаја, односно начина сахрањивања појединаца. Свједоци су начина живљења народа и уопште њиховог постојања.

У средњовјековној Босни, скупина стећака, који су груписани на једном мјесту, назива се некропола. Сама ријеч некропола настала је од старогрчких ријечи nekrós, што значи мртвац i polis, што значи град. У буквалном преводу некропола означава град мртвих. Поред назива некропола, у народу су устаљени називи грчко гробље и сватовско гробље.
Посебна врста утврђења били су замкови феудалаца. Утврђења за заштиту обичног становништва била су прилагођена тлу.

ГРЧКО ГРОБЉЕ (БРЕСТОВО)

Локалитет Грчко гробље (Камење) налази се у Брестову, на благо заравњеном узвишењу православног гробља. Гробље је смјештено на сјеверном обронку Радића брда, које представља природни наставак Радишковића брда, испод којег се налази средњовјековно утврђење-Градина. Шездесетих година прошлог вијека пронађена је некропола са три мрамора у облику сандука, који су добро исклесани, али су највећим дијелом потонули у земљу. Претпоставља се да мраморје припада касном средњем вијеку. Један од мрамора има облик сљеменика, док се неколико метара од њега налазе и друга два мрамора. Један је у облику масивне плоче, која је преломљена, док је други углавном девастиран са горње стране. Имао је облик сандука и проширења у виду постоља са доње стране.

Неколико метара сјеверно од ових мрамора, на мјесту гдје падина почиње благо да се спушта, виде се ивице два обрађена блока камена. Између њих се не примјећује везивни материјал па је могуће да се ради о гробној конструкцији или остацима цркве. Такође, уочавају се аморфни дијелови стијена, али је тешко рећи да ли се ту ради о утонулим мраморима или дијеловима стјеновитог терена.

ГРЧКО ГРОБЉЕ (ОСРЕДАК)

Локалитет Грчко гробље налази се у селу Осредак, на граници са Кулашима (општина Прњавор). Смјештен је на брду Грдељ, на православном гробљу. Пронађен је почетком педесетих година прошлог вијека, када је пронађено око 20 средњовјековних мрамора у облику плоча и кубета, који су већим дијелом утонули у земљу. На том гробљу, 1962. године, пронађен је надгробни споменик у облику кубета, пречника 0,58 метара. На споменику је сачуван само крај урезаног ћириличног натписа: се писа дијак кнеза Хрватина,  док је почетак уништен. Претпоставља се да натпис датира с краја 13. или почетка 14. вијека. Споменик са натписом се налази у Музеју у Добоју.
У „Археолошком лексикону“ наводи се постојање ове некрополе, под називом „Грчко гребље, Осредак“. Наведена некропола садржи 11 споменика, од тога пет сандука и шест аморфних мрамора. Године 2010, на гробљу је пронађено 14 мрамора-четири плоче, три аморфна и три кубаста мрамора. Од тога, два су у облику кугле, док су два мрамора више аморфног облика. Сви мрамори дужом страном орјентисани су у правцу исток-запад. Највећи дио мрамора утонуо је у земљу, обрастао у коров, а један дио уништен је приликом сахрана у овом гробљу.

ОБЛИ КАМЕН (ЦЕРОВИЦА)

Локалитет „Обли камен“ налази се у селу Церовица, у општини Станари, на самој линији раздвајања са Федерацијом БиХ. У току посљедњег, Отаџбинског рата, мраморја су испретурана тако да су свих шест дислоцирани и окренути на разне стране али већином у правцу исток–запад. Видљиви су трагови оштећења и лупања, највјероватније тенковским гусјеницама. Нису уочени натписи ни цртежи. До овог локалитета долазимо са регионалног пута Прњавор–Тешањ у правцу засеока Горњи Божићи у Церовици код мјеста Криж. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Стећак датира из касног средњег вијека.

КАМЕЊЕ (ЦЕРОВИЦА)

Локалитет Камење налази се у селу Церовица у општини Станари. Смјештен је на благој заравни испод бријега званог Васиљевића главица. Мрамор се налази са горње стране локалног пута и у близини раскрснице. Оријентисан је у смјеру исток–запад. Иако нас назив локалитета упућује на више мраморја тренутно се налази само један. Могуће је да је ту постојала већа некропола која је временом уништена. Овај постојећи мрамор преврнут је на бок што наводи на размишљање да је намјерно дислоциран или је у питању слијегање тла, што је мања вјероватноћа. Не виде се трагови натписа ни цртежа. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Ови стећци датирани су у касни средњи вијек.

КАМЕЊЕ (ЦВРТКОВЦИ)

Цвртковци су у османском периоду припадали Гази Хусрев-беговом вакуфу, те и дан данас локално становништво простор Крњина назива Вакуф. На локалитету Камење, који се налази на самој граници према селу Рашковци евидентирани су остаци средњовјековне некрополе. У овом селу налазе се стећци, које локално становништво назива мраморје. За мраморје у Цвртковцима се прича да су га носиле виле па га пустиле кад је наишла нека вода, а оне полетјеле да је зауставе. Локалитет је слабо очуван тако да су од некадашње некрополе стећака остали само већи фрагменти оштећених стећака.

КАМЕЊЕ НА ВИЈЕНЦУ (РАДЊА ДОЊА)

У селу Радња Доња, на локалитету Камење на вијенцу, налазе се остаци некадашње велике некрополе стећака. Сам локалитет смјештен је на издуженом гребену брда. Међутим, данас је на овом локалитету остао само један велики сљемењак и фрагменти једног разбијеног стећка. Некропола је евидентирана шездесетих године прошлог вијека. У средњем вијеку, ово насеље је заједно са Радњом Горњом (општина Теслић), припадало властелинству Радивоја Котроманића. Он је био члан босанске краљевске лозе Котроманића и један од највећих усорских војвода. Имао је сједиште у данашњем граду Тешњу.

КЛУПЕ (ОСТРУЖЊА ДОЊА)

У селу Остружња Доња, на благом узвишењу изнад потока Врањак, налазе се два стећка неправилног облика. Некропола је раније била бројнија. Према причама локалног становништва, пар метара лијево од ова два стећка налазило се некада веће гробље са стећцима. Оваква врста камена, од којег су израђени стећци не постоји у ближој околини Остружње. Према причама локалног становништва овакво камење постоји у Остружњи Горњој на Великом Крњину. Споменици су врло слабе обраде, а и доста су оштећени.

ПЛАСТ (БРЕСТОВО)

На овом локалитету налази се палеолитска станица и насеље касног бронзаног доба. Изданак бријега стрмих падина одијељен је од приступне стране земљаним тулумом, а у осипини налазе се ријетки фрагменти бронзанодобне керамике. Налазиште припада, можда, бројним истодобним налазиштима у околини, а који су припадали култури жарних поља, датирани у 14-12. вијек. На падинама бријега наилази се на камене алатке средњопалеолитског типа.

КАМЕН (ДРАГАЛОВЦИ)

У овом селу, сачуван је усамљени стећак у облику сандука. Смјештен је на благом узвишењу изнад ријеке Укрине, а сам локалитет назива се Камен. Стећак је средње обрађен и без украса. Претпоставља се да датира из касног средњег вијека.

МАТИЦА ГЛАВИЦА (ДРАГАЛОВЦИ)

Палеолитска станица налази се у Драгаловцима, на површини иловастог бријега. Налази се велики број типичних примјерака обрађених каменица палеолитског поријекла. Ближа културна припадност није одређена.

ЦИГАНИШТЕ (БРЕСТОВО)

Циганиште је праисторијско насеље које је смјештено изнад долине Укрине, повише тврђаве Градина. Насеље је пронађено 1959. године на издуженој главици, гдје су пронађени посљедњи остаци културног слоја, док је источна страна остала недирнутог културног слоја. Површински налази керамике су из касног бронзаног или жељезног доба.

ГРАДИНА (ГРАД) БРЕСТОВО

Локалитет Градина или Град налази се у селу Брестово на западним падинама планине Крњин и Радишковића брда, уз десну обалу ријеке Укрине. Смјештен је на истуреној стијени, која доминира и контролише пролаз кроз који тече ријека Укрина. Градина је откривена педесетих година прошлог вијека. У архитектонском и стратешком погледу Град је сличан средњовјековном Добору на ријеци Босни код Модриче. Утврђење се састојало од куле на истоку и четвртастог пригратка са његове западне стране. Спољашњи зидови су широки око два метра, док унутрашњи зид куле, према пригратку, износи један метар. Спољашњи зид је очуван до висине око 5 метара. Утврђење је постављено тако да се одлично могло супротставити нападу непријатеља из сјеверног правца. Град је највјероватније срушен под најездом Турака.
Унутар куле вршено је ископавање, гдје се сачувао културни слој са великим бројем средњовјековне керамике из 14. и 15. вијека. Каснијим истраживањима се додаје да се по народном предању ово утврђење називало Ковач ( Kovach ). Могуће је да је ово утврђење било сједиште жупе Укрина. Град Ковач се, као „тврђава у Усори“, први пут помиње 1415. године. Тада се у извјештају дубровачког трговца Дујма, господину Сарацину, наводи да је господар града Ковач Владислав Дубравчић. Он је, као присталица угарског краља Сигисмунда, морао да преда своју тврђаву у Усори у босанске руке, те и он бива заробљен.
Могуће је да се на ову тврђаву односи и једна исправа из 1410. године, коју је издао краљ Жигмунд, гдје је за тврђаву употребљава назив Konachy. Тврђава Konachy, уз доста резерве изједначавана је са средњовјековном тврђавом Комотин код Јајца. Међутим, усљед оштећења повеље могуће је да је било записано Kovachy и да је исправа издата у тврђави Ковач у Усори. Године 2010. на терену је потврђено наведено стање.
Утврђење је саграђено у облику потковице, која се састоји од куле на истоку и пригратка на западу. Највећа очуваност зида је на јужном бедему и креће се од пет до осам метара, просјечне ширине око један метар. Очуваност висине зида куле на истоку износи 5,20 метара. Унутрашњост утврђења је дужом страном орјентисана у правцу исток-запад, димензија 16,50 х 7,50 метара и површине око 110 квадратних метара.
Мјештани сматрају да је Градина из периода владавине Марије Терезије и да је поред ње пролазио пут, па је њена главна функција највјероватније била надгледање и обезбјеђивање сигурног пролаза. Градину, са околином, народ назива „Ковач“, а према предању, у близини тврђаве је био ковач, који је поткивао коње каравана, који су пролазили наведеним друмом.

Оснивач и реализатор сталне поставке Завичајног музеја ,,Гојаковац“ у Церовици је Парохија церовичка, предвођена парохијским свештеником, протојерејем-ставрофором Мирославом Живковићем, а по благослову Његовог Преосвештенства Господина Хризостома, епископа зворничко-тузланског. Кроз двадесетогодишњу преданост духовном раду у овом селу, прото Мирослав се старао и о сабирању знамења његове културно-историјске прошлости. Када је након Одбрамбено-отаџбинског рата, видно оштећен објекат старе основне школе, изграђене 1897. године, у власништву црквено-школске општине у Гојаковцу враћен у надлежност парохији церовичкој, вијерни народ овог села изразио је жељу да се објекат преуреди у Светосавски дом. Увидјевши да је поткровље објекта подесно за музејски простор, прото Мирослав представио је идеју за оснивање овог Музеја. Након тога, вишегодишњим напорима, сакупљањем материјалних трагова културне баштине церовичког краја, уз свесрдну помоћ и подршку мјештана и стручних сарадника, стигло се до реализације сталне поставке у мају 2014. године.