ПОЉОПРИВРЕДА

На подручју, које захвата општина Станари, земљиште је груписано у два типа:

• Аутоморфна и
• Хидроморфна.

Аутоморфна земљишта простиру се једним дијелом на равничарском, а знатно више на брежуљкасто-брдовитом рељефу. Хидроморфна земљишта се простиру претежно на равним формама рељефа, а мање на блажим падинама.

Према еколошко-вегетацијској рејонизацији БиХ, подручје Станара се налази у припанонској области, односно сјеверно-босанском подручју. У педолошком смислу, ријеч је о изузетно хетерогеном простору, како са аспекта педогенетских фактора, тако и са аспекта досадашњих антропогенетских утицаја. У питању је подручје величине око 161 километар квадратни, које је највећим дијелом брежуљкастих предјела, надморске висине најниже коте 138 метара до највише 343 метра, испресијецано мањим воденим токовима (Укрина, Радња, Остружња и Илова). Најзаступљеније је пољопривредно и рудно земљиште. Овај простор је у саставу сточарско-ратарско-воћарско-виноградарског региона. У суштини, ово подразумијева да се ради о рејону у коме нагласак треба бити на воћарској и виноградарској производњи, уз нешто израженије ратарство и сточарство.

Подручје општине Станари са надморском висином од 138 до 343 m, има еколошке услове који одговарају развоју пољопривреде. Умјерено-континентална клима уз повољну конфигуарцију земљишта, ствара услове за развој пољопривредне производње.
Један од најзначајнијих фактора за развој пољопривреде је положај земљишта у односу на саобраћајне токове. Он утиче на развој пољопривреде у више различитих домена, и то, како у сфери проозводње, тако и промет пољопривредних производа. Саобраћај дјелује као значајан фактор унапрjеђења пољопривредне производње, а исто тако и повезивања пољопривредног произвођача за тржиште. Саобраћајна повезаност пољопривредног земљишта унутар општине на задовољавајућем је нивоу, али и са ширим окружењем.

Највећи дио пољопривредних површина су ливаде и пашњаци (41.35%). Удио ораница у укупним пољопривредним површинама износи 36.97%. Под воћњацима се налази 11,11% пољопривредних површина, а под пластеницима 0.03% укупне пољопривредне производње.

Према подацима из анкетног пописа, на подручју општине Станари има укупно 34.360 дунума пољопривредног земљишта и 8.840 дунума земљишта под шумама. Највеће површине пољопривредног земљишта налазе се на подручју Брестова и Церовице, а најмање на подручју Драгаловаца. Највеће ораничке површине налазе се на подручју Брестова, Церовице и Јелањске, а најмање на подручју Љеба и Драгаловаца.

У пољопривредној производњи доминира производња житарица и воћа, а доминантне ратарске културе су кукуруз и пшеница. Већина производње житарица је механизована.

У производњи воћа доминирају мјешовити засади. у којима преовладава шљива. Поред мјештовитих засада воћа, заступљена је производња љешњака, малина, јагода и ароније. У воћарству, обрада земљишта је механизована, заштита воћа је комбинована, а брање се обавља ручно.

У пластеничкој производњи, укупна процијењена површина под пластеницима износи око 1 хектар. Од укупно обрадивог пољопривредног земљишта, обрађује се између 60% и 70% земљишта.