Према садашњим билансима и истражености површинских и подземних вода, за подручје општине Станари, може се рећи да располаже солидним потенцијалом вода, сасвим довољним за потребе становништва и растућих потреба у развоју привредних капацитета, прије свега, технолошке воде у новој термоелектрани. Ријеке Укрина, Радња, Остружња и Илова су од великог значаја, али је у досадашњем развоју орјентација била на подземне бунаре, како за локални водовод, тако и за индустријске потребе.
У данашњим условима, насеља Станари и Остружња (као и објекти рудника) се снабдијевају водом из локалних водоводних система.
И сама налазишта и копови су зоне сабирница вода и планским кориштењем могу бити извор снабдијевања водом у перспективи, поготово у процесу рекултивизације и узгоја шумских врста.
Ријека Укрина налази се у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. На сјеверу, слив ријеке Укрине граничи са сливом ријеке Саве, на западу са сливом ријеке Врбас, на истоку са сливом ријеке Босне, те на југу са сливом ријеке Врбање.
Њена дужина је 120 километара, а површина њеног слива је 1.520 км2. Настаје од ријека Велике Укрине, чија је дужина 53,8 км и Мале Укрине чија је дужина 39,3 км, која настаје од више мањих извора и водотока. Од значајних вјештачких акумулација издваја се акумулација Дренова. Укупна дужина ријеке, на подручју општине Станари је 11 километара.
Укрина пролази кроз село Драгаловце раздвајајући га са сусједним селом Кулаши. Уједно, ријека раздваја и двије општине: Станаре и Прњавор. Мост на Укрини, који се налази у Драгаловцима је атрактивно мјесто за окупљање локалних риболоваца. Осим Драгаловаца, Укрина протиче кроз насеље Брестово.
Ријека Остружња има притоке: поток Рашковац и Безимени поток. Простире се на дужини од 15 километара и обухвата села: Остружња Горња, Станари и Рашковци. Улива се у ријеку Радњу. Ријека Радња се простире на дужини од 13,8 км. Богата је рибљим фондом тако да представља атракцију за локалне риболивце. Улива се у ријеку Укрину. Ријека Илова раздваја двије општине: општину Станари (Цвртковци) и општину Дервента (Појезна). Простире се на дужини од 15,5 километара.
Водостаји у појединим коритима ријека и њених притока промјењиве су вриједности и зависе од годишњих доба, односно количине падавина. У јесен и прољеће највећи су максимални водостаји, а крајем љета и почетком јесени мањи-минимални водостаји.
За ријеку Укрину карактеристична је фауна водених инсеката која се одликује присуством врста из рода Епхемероптера (водени цвијет). Детерминисане су три врсте, и то: Caenis luctuosa, Ephemera sp. i Heptagenia sp.
Ријеч је о посебном феномену када ријека Укрина средином августа, доживи процват. Ова необична појава најчешће се може уочити у ноћним часовима и траје тек неколико дана. Стручњаци кажу да се овај свјетски феномен може видјети на ријеци Јангцекјанг у Кини и ријеци Тиси у Србији. Овај лептир се појављује искључиво ноћу, па се може назвати и ноћни лептир.
Ту отпочиње мукотрпно пресвлачење недозрелих мужјака, који тек након ослобађања бјеличасте опне, постају способни за парење и оплодњу женки. Након тога се појављују женке, ситније су од мужијака, које лете извјесно вријеме након оплодње, а затим се спуштају на површину воде и одлажу од 5 до 7 хиљада ситних јајашца, која брзо тону на дно ријеке.
Цијела ова чаролија траје око два сата, јер инсекти воденог цвијета имају закржљале органе за варење, те не могу да се хране, а енергија из ларве се брзо истроши приликом ројења. Из оплођених јајашца које женка положи на површину воде и која падну на дно, за двије до три седмице излегу се ларве, које се укопавају у глиновити дио и расту три године, када ће се поново појавити на површини воде.
Општина Станари се налази у сливу ријеке Укрине. Кроз територију општине протичу ријека Радња и рјечица Остружња, те Илова, која је уједно и граница између општине Станари и општине Дервента. Ријека Радња и Илова, те рјечица Остружња су богате врстамa клена- Squalius cephalus cephalus (Linnaeus, 1758) и Leucaspius delineatus (Heckel, 1843) –бјелица, док је ријека Укрина богатија ријечним фондом, па тако срећемо и више врста, прије свега Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) – шкобаљ Rutilus pigus virgo (La Cepede, 1803) – плотица/платница, Barbus barbus (Linneaus, 1758) – мрена, Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758) – шаран, Esox lucius (Linnaeus, 1758) – штука, Silurus glanis (Linneaus, 1758) – сом, те још много других врста.
До обнављања општине Станари, риболовци са подручја општине бавили су се спортским риболовом као чланови СРД „Босна“ Добој, СРД “Укрина” Дервента или СРД “Укрински цвијет” Прњавор, да би се, у фебруару 2017. године основало СРД “Шкобаљ” Станари, које тренутно броји нешто више од 50 активних чланова.